Blog

Kreativne Adaptacije u Geštalt Terapiji

јун 14, 2024
4:39 pm

Šta su Kreativne Adaptacije?

Kreativne adaptacije predstavljaju načine na koje pojedinci razvijaju strategije i mehanizme suočavanja kao odgovor na stresne ili izazovne situacije tokom života. U okviru geštalt terapije, ove adaptacije se posmatraju kao korisne reakcije koje su omogućavale osobi da preživi i nosi se sa zahtevima okoline u datom trenutku. Međutim, iako su ove strategije bile korisne u prošlosti, one mogu postati disfunkcionalne ili ograničavajuće u sadašnjosti, posebno u odraslom dobu.

Kako Nastaju Kreativne Adaptacije?

Kreativne adaptacije najčešće nastaju u ranom detinjstvu kao odgovor na određene emocionalne, fizičke ili socijalne izazove. Na primer, dete koje je raslo u emocionalno hladnom okruženju može razviti strategiju povlačenja i izbegavanja bliskosti kao način zaštite od povrede. Ove strategije su bile kreativne i adaptivne jer su detetu omogućavale da se nosi sa stresom, ali kasnije u životu, mogu ometati sposobnost uspostavljanja bliskih i autentičnih odnosa.

Primeri Kreativnih Adaptacija u Životu Ljudi

Preterano udovoljavanje drugima: Osoba koja je u detinjstvu naučila da zadobije ljubav i pažnju roditelja tako što se stalno prilagođavala njihovim očekivanjima može kao odrasla osoba postati preterano usmerena na zadovoljavanje potreba drugih, zanemarujući sopstvene potrebe.

Povlačenje i izolacija: Dete koje je bilo često kritikovno može razviti strategiju povlačenja iz socijalnih interakcija kako bi izbeglo dalje kritike. U odraslom dobu, ta ista osoba može imati poteškoće u uspostavljanju i održavanju socijalnih veza.

Perfekcionizam: Osoba koja je od detinjstva naučena da mora biti savršena kako bi izbegla kaznu ili odbacivanje može razviti perfekcionističke tendencije. Ovo može rezultovati stalnim osećajem stresa i anksioznosti u odraslom dobu, jer se postavljaju nerealno visoki standardi.

Kako Kreativne Adaptacije Utiču na Odnose u Odraslom dobu?

Kreativne adaptacije mogu značajno uticati na međuljudske odnose. Na primer, osoba koja je razvila strategiju povlačenja može imati poteškoća u uspostavljanju intimnosti sa partnerom. Može se osećati nesigurno u vezi i izbegavati izražavanje svojih pravih osećanja. S druge strane, osoba koja je razvila strategiju preteranog udovoljavanja može zanemariti sopstvene potrebe, što može dovesti do osećaja nezadovoljstva i frustracije.

Rad sa Kreativnim Adaptacijama u Terapiji

Rad u terapiji se fokusira na osvešćivanje ovih adaptacija i njihovo transformisanje u zdravije načine funkcionisanja. Terapeut pomaže klijentu da prepozna i razume svoje kreativne adaptacije, istražuje njihove korene i procenjuje kako one utiču na trenutni život i odnose.

Proces Rada sa Kreativnim Adaptacijama u Geštalt Terapiji:

Osvešćivanje: Prvi korak je pomaganje klijentu da postane svestan svojih nesvesnih obrazaca ponašanja i emocija. Terapeut koristi različite tehnike, uključujući dijalog, vežbe svesnosti i eksperimentisanje, kako bi klijent prepoznao svoje adaptacije.

Prihvatanje: Nakon što postane svestan svojih obrazaca, klijent uči da ih prihvati kao deo svoje prošlosti koji je imao svrhu. Ovo je ključno za oslobađanje od osećaja krivice ili stida vezanih za te adaptacije.

Istraživanje i Eksperimentisanje: Terapeut ohrabruje klijenta da eksperimentiše sa novim načinima ponašanja i izražavanja. Na primer, osoba koja se povlači može biti podstaknuta da postepeno ulazi u socijalne situacije i vežba izražavanje svojih osećanja.

Integracija: Cilj je integracija novih, zdravijih načina funkcionisanja u svakodnevni život klijenta. Ovo uključuje razvoj veština za efikasno upravljanje emocijama, postavljanje granica i izražavanje potreba.

Primer iz Prakse

Ana je odrasla u porodici sa vrlo visokim očekivanjima, gde je perfekcionizam bio način da izbegne kaznu i zadobije prihvatanje. U takvom okruženju, Ana je razvila duboko ukorenjene perfekcionističke tendencije, verujući da mora biti savršena da bi bila voljena i vrednovana. Svaku grešku ili neuspeh doživljavala je kao dokaz svoje nedovoljnosti, što je stvaralo ogromnu anksioznost i hronični osećaj nezadovoljstva.

U terapiji, Ana je postala svesna kako joj ovaj obrazac šteti. Shvatila je da joj stalna potreba za savršenstvom oduzima radost i ispunjenost, te da je divljenje drugih često dolazilo uz osećaj usamljenosti. Čak i kada bi postigla ono što je smatrala savršenim, osećala je da je niko ne vidi i ne voli zbog nje same, već zbog slike savršenstva koju je projektovala.

Kroz rad u terapiji, Ana je naučila da prepozna i prihvati svoje autentične potrebe. Postepeno je počela da postavlja realne ciljeve, umesto da se stalno trudi da bude besprekorno savršena. Praktikovala je samoprihvatanje, učeći da vrednuje sebe bez obzira na uspehe ili neuspehe.

Eksperimentisanjem sa novim ponašanjima, Ana je počela da postavlja granice i izražava svoje potrebe i osećanja. Ovo je bio ključan korak u njenom oporavku. Naučila je da kaže „ne“ kada je potrebno i da traži podršku kada se oseća preopterećeno. Postavljanjem granica, zaštitila je svoje mentalno i emocionalno zdravlje, što je rezultiralo smanjenjem anksioznosti.

Pored toga, Ana je radila na poboljšanju kvaliteta svojih odnosa. Kako je postala otvorenija i iskrenija prema drugima, njeni odnosi su postali dublji i autentičniji. Ljudi su je počeli ceniti zbog onoga što ona jeste, a ne zbog slike savršenstva koju je ranije prikazivala.

Ovaj put transformacije bio je izazovan, ali kroz dosledan rad i podršku terapeuta, Ana je uspela da prevaziđe svoje perfekcionističke tendencije. Njena priča je primer kako je moguće izaći iz začaranog kruga perfekcionizma i pronaći ispunjenje kroz autentičnost i samoprihvatanje.

Zaključak

Kreativne adaptacije su ključni koncept u razumevanju ljudskog ponašanja i razvoja u geštalt terapiji. Iako su ove strategije bile korisne u prošlosti, njihov preobražaj je neophodan za zdravo funkcionisanje u sadašnjosti. Kroz osvešćivanje, prihvatanje i eksperimentisanje, terapija pomaže klijentima da transformišu svoje adaptacije i razviju autentičnije i ispunjenije načine življenja.

Stefan Mihaljević