Da li žudite za pažnjom osobe čiji je fokus na nekom drugom? Da li želite osobine koje poseduje drugi?
Kada doživite ljubomoru ili zavist, uporedili ste svoj osećaj sebe sa svojom slikom o drugoj osobi i došli do zaključka koji je motivisan biološkim signalom afekta stida.
Tehnički, sa stanovišta teorije afekata, afekt je biološki deo naših emocija. Dakle, zavist i ljubomora su emocionalne transformacije afekta stida.
Emocija zavisti se često meša sa ljubomorom. Zavist je usmerena na drugog ili druge, želeći njihove kvalitete, uspeh ili nešto što poseduju.
Ljubomora uključuje razmišljanje da ćete izgubiti ili ste izgubili naklonost ili sigurnost druge osobe zbog nekoga ili nečega drugog. Dakle zavist je samo između vas i nekog drugog, dok ljubomora uključuje tri osobe. I ljubomora i zavist podrazumevaju poređenja i kontraste.
Poređenje sugeriše sličnost, dok se kontrast fokusira na razlike. Ponekad se možete upoređivati sa drugim, ali ćete najčešće biti fokusirani na kontraste zasnovane na negativnim osećanjima. Kako se osećate prema sebi u velikoj meri je određeno poređenjem i kontrastom vašeg osećaja sebe sa onim što smatrate svojim idealima, a koji se mogu projektovati na drugu osobu. Kontrastiranje sa idealizovanom slikom druge osobe uvećava stid koji može ugroziti vašu psihičku stabilnost. Svaka pretnja vašem samopoštovanju – vašem doživljaju sebe – verovatno će aktivirati stid i, kada u takvim kontrastima zaključite da vi imate manje nego drugi, stid se doživljava kao zavist ili ljubomora prema drugom.
Možete idealizovati drugu osobu kada ste zavidni; zamišljajući da bi vam neki kvalitet ili nešto što neko drugi poseduje donelo sreću ili ispunjenje.
Zavist je stanje u kome sebe doživljavate kao da vam nedostaje nešto što će vas dovesti do toga da vam se dive onoliko koliko se potajno divite osobi koja ima željeni atribut na kome joj zavidite. Strah od bilo kakve erupcije neadekvatnosti ili razočaranja u sebe može vas motivisati da se zaštitite tako što ćete umanjiti važnost onih kojima zavidite tako što ćete ih obezvrediti. Uključeni ste u obezvređivanje kada imate omalovažavajuće misli o drugoj osobi, kao što su sitne kritike. Stvari koje ćete kritikovati u vezi sa onima kojima zavidite verovatno će biti kvaliteti za koje verujete da im se drugi ljudi dive. Zaokupljenost zavišću drugima može vas dovesti do toga da više puta merite svoju vrednost u odnosu na svoju sliku o njihovoj vrednosti. Iako vas zavist može motivisati da oštetite položaj osobe kojoj zavide, bilo u vašoj mašti ili u stvarnosti, zavist vas takođe može naterati da radite više kako biste postigli ono što zavidna osoba poseduje.
Zavist je zapravo normalna ljudska emocija, koju praktično svako oseća u jednom ili drugom trenutku, ona takođe ima svoju vrednost, uči nas šta želimo da imamo ili da budemo, i time nas motiviše. Međutim, u kombinaciji sa osnovnim stidom, postaje toksična.
Stid je najpre osećanje nedostojnosti da budemo bliski sa nekim, duboko osećanje da nismo vredni ljubavi, sa stalnom svešću o tome koliko zapravo želimo da budemo bliski i voljeni.
Kritika i poniženje kojima je dete možda bilo izloženo se pojačavaju, tako da dete to okreće protiv sebe kroy samokritiku. Takve fantazije zasnovane na stidu služe za održavanje iluzije povezanosti sa figurom brižnog roditelja kada je stvarna veza sa stvarnim roditeljem možda prekinuta poniženjem.
Osećaj stida se sastoji od suštinskog uverenja „Nešto nije u redu sa mnom“ koje služi kao kognitivna odbrana od svesti o potrebama za bliskošću I vezom i osećanja tuge i straha prisutnih u vreme ponižavajućih iskustava.
Stid je složen proces koji uključuje:
1) smanjeno samopouzdanje,
2) snižavanje sopstvene vrednosti radi poistovećivanja sa spoljašnjim ponižavanjem i kritikom;
3) odbrambena transpozicija tuge i straha;
4) odricanje od ljutnje.
Stid podrazumeva odricanje od besa da bi se održao privid povezanog odnoas sa osobom koja nas je ponižavala ali bez koje ne možemo da budemo.
Kada se odreknemo besa, gubi se vredan aspekt ličnosti — potreba da se bude shvaćen ozbiljno, s poštovanjem i da se utiče na drugu osobu.
Stid takođe uključuje transpoziciju afekta tuge i straha: tugu zbog neprihvatanja mene onakvim kakav jesam, sa sopstvenim porivima, željama, potrebama, osećanjima i ponašanjem, i strahom od napuštanja zbog toga štoi sam takav kakav jesam.
Kada je dete poniženo, strah od gubitka odnosa i tuga zbog neprihvaćenosti transponuju se u afekat stida.
Dakle, stid se sastoji od tuge i straha, odricanja od besa i sniženog samopoimanja – poistovećivanja sa poniženjem.
Osoba izuzetno podložna stidu ili želi da se dalje sakrije, ili da prikrije svoja osećanja bola reagujući besom i projektujući stid na druge koje degradira, što se upravo dešava i u procesu zavisti. Dakle, zavist je direktno povezana sa unutrašnjim osećajem stida što je čini toksičnom.
Šta je lek? Bezbedan i negujuć ljudski odnos u kojem osoba može da stupi u kontakt sa svojim strahom i tugom zbog neprihvaćenosti, i odnos u kojem se konačno može osetiti viđenom, prepoznatom i prihvaćenom. Kada prihvatam sebe i kada mogu da budem ono što jesam pred drugima, oslobođen sam od stida i zavisti.